Vaginizam

Stojan Mišić

1. April 2020.

Postoje seksualne disfunkcije o kojima se malo govori u stručnoj javnosti. Vaginizam kao i drugi oblici seksualnih disfunckija često ostanu tajna i pretvore se u hronično seksualno nezadovoljstvo. Jedan od najčešćih razloga zašto se ne govori o seksualnim disfunkcijama jeste stid i osećanje neadekvatnosti.

Vaginizam je neželjeni grč vaginalnih mišića koji za posledicu ima bolnu ili otežanu penetraciju. U određenim slučajevima penetracija nije moguća dok je postizanje orgazma uz stimulaciju klitorisa moguće. Prilikom prodiranja penisa vaginalni mišići se zgrče i izazivaju jak bol koji je nekada prisutan i prilikom ginekološkog pregleda.
Često se dešava da zbog sramote žene ne govore svojim partnerima da im je seksualni čin bolan dok sa druge strane muškarac smatra da je sve u redu. Organski uzroci vaginizma poput zapaljenja, rigidnog himena, endometrioze, karličnog  tumora, hemoroida su veoma retki, kao i kod ostalih seksualnih disfunkcija. Žene koje imaju ovakav vid seksualne disfunkcije najčešće nemaju fiziološke i anatomske abnormalnosti. Vaginizam je psihološke prirode i pretvara  seksualni čin, a samim tim i partnerski odnos, u mučenje. Na razvoj vaginizma mogu uticati razni oblici seksualnih trauma, strahovi, disfunkcionalni porodični odnosi, agresija u porodici i sl.
Često se na vaginizam posmatra kao na posledicu nekih od navedenih uzroka ali on je umnogome povezan sa strahom od bliskosti i potrebom za kontrolom. Univerzalni lek i pristup za vaginizam ne postoji jer svaka žena razvija pomenutu disfunkciju u skladu sa svojim životnim iskustvom.
Postoje žene koje agresivnog muža “kažnjavaju” nedostatkom seksa ili zbog traumatičnih iskustava iz prošlosti odbijaju da se povežu sa nekim ko ih nesvesno asocira na traumu. Za potpunu sliku razvoja disfunkcije neophodno je posmatrati vaginizam iz jedne nove i drugačije perspektive. Žene sa vaginizmom nemaju mogućnost da konzumiraju partnerstvo u pravom smislu te reči. One su uskraćene za potpuno fizičko povezivanje sa muškarcem koje će ih dovesti do istinskog zbližavanja. Važno je otvoriti teme o nezavršenim poslovima iz prošlosti kao i o tome šta muškarci predstavljaju za osobu. Nemogućnost spajanja sa muškarcem može imati veliku lepezu potencijalnih uzroka. Hladan i nedodirljiv, kao i suviše agresivan otac sa kojim nikada nije bila u mogućnosti da ostvari kontakt samo su neki od razloga gde žena ne dozvoljava muškarcu kontakt. Seksualni kontakt je u tom slučaju za ženu preplavljujući. Ukoliko partner sadrži zdravu agresiju sa kojom žena zbog nezavršenih procesa iz prošlosti ne može da se nosi, vaginizmom tj. zatvaranjem postiže se osećaj kontrole.Ova nemogućnost da osoba oseti šta u fizičkom smislu znači “mi”  prouzrokuje često osećaj neadekvatnosti i stid jer žene najčešće misle da su bolesne i plaše se odlaska kod psihoterapeuta ili stručnjaka.

Kao i u drugim slučajevima, seksualna disfunkcija je simptom koji je neophodno detaljno istražiti. Za potpuni nestanak bolnog odnosa i vaginizma potreban je kontinuirani psihoterapeutski tretman koji nekada može uključiti oba partnera. Podrška drugog partnera pozitivno utiče na isceljenje i nestanak simptoma.